HRIŠĆANIN

Hrišćanin je osoba koja sledi učenja hrišćanske vere, koja je monoteistička, trinitarijanska (Bog kao Trojstvo) i osnovana je od strane Isusa iz Nazareta pre 2000 godina u Izraelu. Isus je ispunio Starozavetna proročanstva o budućem Mesiji, činio čuda, i trvdio da je Bog. Posle Isusove smrti, uskrsenja i uspenja, njegovi sledbenici su nastavili poučavanje koje je on započeo.

U principu, da bi osoba bila hrišćanin, ona mora da prihvati ko Isus jeste, primi njegovu žrtvu za izmirenje sa Bogom, pokaje se od greha, i pokuša da živi u skladu sa Novozavetnim učenjima.

Reč hrišćanin dolazi od grčke reči hristianon, i sa njom se srećemo u Delima 11:26 i 26:28, i 1. Pet. 4:16. Hristianon dolazi od grčke reči hristos, koja znači ''Hrist'' ili '' pomazanik'', a koja je ekvivalent hebrejskom מָשִׁיחַ, tj. Mesija.

Dela 11:26 ''i kad ga nađe, dovede ga u Antnohiju. I tako su se čitavu godinu sastajali u crkvi i mnogi narod poučili, i prvo su u Antiohiji učenike nazvali hrišćanima..’’ (EČ)

Dela 26:28 ''Agripa pak reče Pavlu: još malo pa ćeš me nagovoriti i učiniti me hrišćaninom.’’ (EČ)

1. Pet. 4:16 ''Ako pak strada kao hrišćanin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga tim imenom.’’ (EČ)

Unutar ispravnog hrišćaskog učenja je doktrina o Hristovoj žrtvi pomirenja namesto grešnika. Iako postoje razne teorije o iskupljenju, sledeći stihovi jasno govore da je Hrist preuzeo našu kaznu za grehe koje smo mi počinili protiv Boga, postao greh namesto nas, i na svom telu poneo naše grehe na krst.

Isa. 53:4-5 ''A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.’’(RDK)

2. Kor. 5:21 ''Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija.’’ (EČ)

1. Pet. 2:24 ''On je na svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da živimo za pravednost; njegovim ranama ste isceljeni.’’ (EČ)

NISU SVI HRIŠĆANI KOJI TO TVRDE

Bez sumnje, Isus je bio izuzetna figura antičkih vremena, i njegova duboka novozavetna učenja privukla su milione. No, samo zato što neko tvrdi da je hrišćanin, ne znači da je to istina.

Unutar hrišćanstva postoje osnovne, suštinske doktrine definisane u Starom i Novom zavetu. Biblija uči jednoboštvo ili monoteizam (2. Moj. 20:3; Isa. 43:10; 44:6,8), da je Bog je Trojstvo (Mat. 3:16-17; 2. Kor. 13:14; Juda 20-21), da je Isus je Bog u telu (Jovan 1:1,14; 20:28; Kol. 2:9; Titu 2:13;Jev. 1:8), da je Isus ustao iz mrtvih u telu (1. Kor. 15:14, 17), i da spasenje dolazi samo kroz veru (Efes. 2:8-9; Gal.a 5:4; Rim. 3:20). Međutim, postoje oni koji tvrde da su hrišćani, ali poriču jedno ili više osnovnih učenja hrišćanske vere. Ovo je slučaj sa mormonizmom koji poriče jednoboštvo i spasenje isključivo verom. Jehovini svedoci poriču Isusovo fizičko vasrksenje i spasenje samo verom. Rimokatolicizam poriče spasenje samo verom, i dodaje dela pokajanja, indulgencije i sakremenata (svetih tajni). Jedinstvo Pentakostalna crkva poriče Božiju trojičnost. Postoje mnoge druge slične grupe, ali cilj ovo članka nije da ih sve opiše.

HRIŠĆANSKA STATISTIKA

Statistički govoreći, hrišćanstvo (u širokom smislu te reči) je najveća religija na svetu sa oko 2 milijarder sledbenika. Katolicizam je najveća grupa onih koje sebe smatraju hrišćanima, a potom slede protestanti. Na žalost, postoji preko 30 000 hrišćanskih denominacija. Ako verska grupa drži do osnovnih hrišćanski verovanja, a razlikuje se u sekundarnim učenjima, kao npr. način bogosluženja, krštenje uranjanjem ili prskanjem, itd., i dalje se smatra hrišćanskom.  Razlike u sekundarnim učenjima su dovele do tolikog broja denominacija. No, poricanje osnovnih učenja znači da dotična verska grupa nije hrišćanska, iako se deklariše takvom.

RDK - Revidirani Danićič-Karadžić
EČ – Emilijan Čarnić
SSP – Savremeni srpski prevod

http://carm.org/christianity/christian-doctrine/christian

 

 

 

 
 
CARM ison